Uvod


Projekat “Formiranje E-centra za razvoj ruralnog turizma istočne Srbije“ je odobren u okviru Programa podrške poslovnoj institucionalnoj infrastrukturi u 2016. godini od strane Razvojne agencije Srbije - RAS.

Osnovni cilj projekta je poboljšanje poslovne infrastrukture za podršku razvoju postojećih i stvaranju novih i konkurentnih MSPP u ruralnom turizmu u cilju smanjenja nezaposlenosti.

U okviru ovog projekta urađen je „Praktikum – od ideje korak po korak do marketing plana u ruralnom turizmu“, kao osnovni alat koji će postojećim pružaocima usluga u ruralnom turizmu i početnicima omogućiti da sami uz pomoć uputstva iz praktikuma osmisle svoj posao u ruralnom turizmu i pripreme svoj plan marketinga.

U formiranju sopstvenog posla u ruralnom turizmu, najvažnije je imati ideju i cilj. Na početku se uvek nailazi na razne prepreke i nedoumice koje je neophodno savladati i razrešiti da bi se išlo do svoga cilja. Najteže je početnicima, bez prethodnog iskustva fokusirati se na one značajne stvari koje je potrebno vremenom usavršiti kako bi preduzetnički posao nesmetano funkcionisao, a firma rasla i razvijala se. Zato je važno imati pripremljen svoj marketing plan kao vodilju od ideje do razvijenog biznisa.

Praktikum će biti postavljen na web platformi E-centra za ruralni turizam i kroz svoju elektronsku prezentaciju davati smernice i praktična uputstva kod izrade marketing plana. Želja nam je da svaki preduzetnik sa poslovnom idejom u ruralnom turizmu uz pomoć Praktikuma može da:

  • Razradi svoju ideju
  • Proveri važne aspekte budućeg poslovanja
  • Ispita izvodljivost svoje ideje
  • Pokaže pravac razvoja svog budućeg biznisa
  • Pomogne da se brže reaguje na promene

Osim ovoga preporučljivo je da preduzetnik u ruralnom turizmu uradi svoj marketing plan i zbog:

  • Internih ili eksternih partnera i
  • Finansijera

Projekat “ Formiranje E-centra za razvoj ruralnog turizma istočne Srbije” finansira Razvojna agencija Srbije – RAS, a kofinansiraju Klaster ruralnog turizma Čarolija istoka, Regionalna agencija za razvoj istočne Srbije – RARIS, Institut za pogranična područja i Centar za razvoj i studije turizma Novi Sad.

Autori se posebno zahvaljuju na podršci i učešću u izradi ovog dokumenta svim turističkim poslenicima iz istočne Srbije, kako iz javnog tako i privatnog sektora.

Marketing je koncept koji se po prvi put javlja u prvoj polovini dvadesetog veka i ubrzo postaje neophodan u svakom sektoru privrede. Jedan od važnih ciljeva marketinga ga bliže objašnjava: „cilj marketinga je stvoriti, predstaviti i dostaviti vrednost proizvoda ili usluge  kupcima i upravljati odnosima sa kupcima“.

Marketing se javlja kroz faze planiranja, istraživanja, primene, kontrole i evaluacije. Pri tome se bazira na sledećim osnovama:

  • zadovoljstvo potrošača, tj. njegovih potreba (ispunjavanje razlike između onoga šta potrošači imaju u odnosu na ono za bi želeli da imaju) i želja (onih koji je potrošač svestan da želi da ostvari),
  • primena u kontinuitetu. Marketing (pogotovu u turizmu) nije aktivnost koja se radi samo jednom ili dva puta, već je to kontinuirana aktivnost,
  • sekvencijalna priroda marketinga. Marketing se odvija kroz niz koraka, koji se dešavaju jedan za drugim,
  • ključna uloga istraživanja. Potrebno je predvideti i odrediti potrebe i želje potrošača kao ključne za aktivnosti marketinga.

Turizam spada u aktivnosti zasnovane na slobodnom vremenu. U tom je smislu i marketing u turizmu deo šire delatnosti koja se naziva marketing slobodnog vremena. Najveći deo aktivnosti slobodnog vremena su društvene aktivnosti koje se provode s drugim ljudima i u znaku su druženja, stvaranja novih poznanstava izvan svakodnevnog komuniciranja sa svojom okolinom.

Turističko tržište u sebi sadrži veliki broj privrednih grana, ali i drugih neekonomskih aktivnosti, pa se zbog toga insistira na stavu da turizam nije grana privređivanja.

 Govoreći o marketingu u turizmu ne govorimo o nekom novom i od svih drukčijem „turističkom marketingu“, nego o primeni poznatih strategija i metoda marketinškog delovanja na specifične uslove u kojima se formiraju odnosi među tržišnim akterima.

Perspektiva marketinga u turizmu je izvesna jer je izvestan i veliki značaj turizma kao uslužne delatnosti u narednim decenijama. Marketing u turizmu se više prožima sa sociologijom, psihologijom informatikom i sličnim naukama.

Marketing u turizmu se može definisati kao: „Sistemsko i koordinisano prilagođavanje politike turističkih preduzeća i turističke politike, na lokalnom, regionalnom, nacionalnom i međunarodnom nivou, da bi se postiglo optimalno zadovoljenje potreba određenih grupa potrošača i tako ostvarilo profit“

 U konačnom objašnjenju primene marketinga u turizmu valja poći od:

  • Specifičnosti odnosa koji vladaju na turističkom tržištu,
  • Specifičnosti turističkih dobra ili proizvoda,
  • Specifičnosti turista kao potrošača i njihovog ponašanja na turističkom tržištu

. To drugim rečima znači da marketing treba da obuhvati:

  • stavove i odluke potrošača u vezi sa mogućim koristima i vrednostima raspoloživih roba i usluga a u zavisnosti od njihovih želja, potreba i platežne sposobnosti,
  • stavove i odluke proizvođača koje se tiču njihovih proizvoda i usluga, a u kontekstu poslovnog okruženja i dugoročnih ciljeva,
  • načine na koje proizvođači ili distributeri proizvoda (usluge) čine dostupnim potrošačima pre, za vreme i posle akta kupovine.

Kada je reč o turističkom tržištu, onda se može reći da se ne razlikuje od ostalih robnih tržišta. I turističko tržište ima svoje subjekte: turističku tražnju i ponudu, objekat razmene (proizvod, uslugu) i cenu. Može se reći, da je turističko tržište skup odnosa tražnje i ponude koji određuju cene roba i usluga. Međutim, tek funkcionisanjem ovih sastavnih delova ispoljavaju se određene specifičnosti ovog tržišta, pa se o njemu može govoriti kao tržištu posebne vrste. Bitno je, u ovom kontekstu, napomenuti da je turističko tržište evoluiralo tokom svog razvoja, posebno imajući u vidu period posle II svetskog rata, kada se ono, kroz nekoliko faza (etapa) transformisalo od „masovnog tržišta” do „tržišta za svakog potrošača/turistu”

Ruralni turizam se odvija u ruralnom okruženju, van grada.

Proizvod ruralnog turizma je rezultat odnosa između ruralnog okruženja, ljudi koji žive u njemu i lokalnih proizvoda i aktivnosti. Kvalitet turističkog proizvoda zavisi od kvaliteta prirode u okruženju, od kulturnog bogatstva, od strukture gostiju i pristupačnosti samog mesta.

Ruralni turizam se može definisati kao turizam koji se odvija u ruralnoj sredini koja oslikava jedinstvene karakteristike okruženja i istorije. Nije svaka turistička aktivnost u ruralnom području obavezno i ruralni turizam, jer aktivnost koja nije sastavni deo ruralne ekonomije, gde lokalnom stanovništvu ne ostaje prihod i koja ne angažuje lokalne resurse, ne smatra se ruralnim turizmom.

Postoji par elemenata koji razlikuju ruralni turizam od ostalih vrsta turizma, a to su:

  • ispuniti potrebe turista za informisanjem o lokalnom prirodnom i kulturnom nasleđu i učestvovanjem u ruralnom životu karakterističnom za predeo u kome se nalazi (npr. zajednička proizvodnja ili obrada hrane na tradicionalan način),
  • ispuniti potrebe turista za direktnim kontaktom sa biljkama, životinjama i seoskim ruralnim okruženjem.

Suštinski, glavna razlika između masovnog i ruralnog turizma je u profilu (osobinama) posetilaca: ruralni turisti, pored očekivanja da budu obavešteni, fizički i mentalno aktivni, imaju potrebu i da osete autentično iskustvo koje ih vraća korenima, što na neki način pozitivno utiče na njihov život.

Takođe, postoje turisti koji i sami žive u ruralnom području jer veruju u dobrobit življenja u takvom okruženju, i koji za svoje odmore biraju slične predele kako bi upotpunili sliku o životu na selu iskustvima iz drugačijeg geografskog okruženja.

Izražen je i zahtev za zdravstveno-rekreativnim, zimsko-sportskim aktivnostima kao i kontakt sa nezagađenom prirodnom sredinom. To je u vezi sa eko-turizmom i njegovim održivim razvojem i svesnošću o potrebi promene ponašanja. Sve više se u turističkoj literaturi govori o tzv. „zelenim destinacijama”, što u osnovi znači da će se u budućem razvoju turizma mnogo više tražiti ona mesta i područja koja imaju očuvanu prirodnu sredinu, u prvom redu, a onda i ona područja koja u ekologiju uključuju i očuvanje kulturo-istorijskih atraktivnosti, antropogenih i drugih faktora bitnih za turistički razvoj.

Pri izradi sopstvenog marketing plana, dobro je držati se sledećih saveta:

  • Trudite se da vaš marketing plan bude jednostavan: mnogi vlasnici malih biznisa i preduzetnici pokušavaju da što detaljnije prikažu svoje poslovanje, što dovodi do ispuštanja iz vida svojih osnovnih ciljeva. Razvijajući vaš marketing plan što jednostavnije, imaćete jasnu predstavu o tome šta treba da uradite,
  • Važno je da vaš marketing plan bude napisan – „stavljen na papir“. Nemojte ga samo držati u glavi i razmišljati o njemu: dobro je imati dokument koji će vas podsećati šta treba da uradite,
  • Budite direktni i jasni: ako niste sigurni da je vaš marketing plan direktan i jasan, pitajte kolege, prijatelje ili nekog odgovarajućeg da ga pročita. Trebali bi odmah da razumeju vaše ciljeve. Ako nije tako, pokušajte da ih ponovo odredite,
  • Nemojte davati sebi veliku fleksibilnost za realizaciju marketing plana. Možda ćete biti u iskušenju da planirate kako je određeno tržište nepredvidivo, ali ako se vaše ciljano tržište menja velikom brzinom, onda to morate uključiti u vaš plan. Ipak, na prvom mestu je da imate definisan plan koga se trebate držati. Fleksibilni planovi mogu dovesti do nejasnoća pri realizaciji,
  • Pratite vaš marketing plan: to ne znači da morate da ga menjate svakog meseca, ali je potrebno pratiti da li na pravi način izvršavate ono šta ste planirali.
  • Nemojte prestajati da obraćate pažnju na marketing: kada napravite svoj marketing plan, treba da ga i realizujete. Ne dozvolite da stagnirate. Držite se plana i daćete mogućnost svom poslu da raste.

Važno je znati da turistički proizvod nije kao svaki drugi i turisti nisu potrošači kao i drugi potrošači jer mogu upravljati svojim vremenom i zbog toga u turizmu važe druga pravila marketinga.

Ovaj Praktikum u daljem tekstu predstavlja faze razvoja marketing plana koji je prilagođen poslovanju u ruralnom turizmu.

Marketing plan koji ćete izraditi treba da bude jasan i dobro promišljen dokument koji će vas voditi kroz vašu marketing strategiju. Koristeći ovu publikaciju, moći ćete da se fokusirate na vaše marketing ciljeve na način da te ciljeve i ispunite. Bilo da vaša firma pruža usluge ili nešto proizvodi (ili nudi kombinaciju proizvoda i usluga), marketing plan je neophodan deo za vaš uspeh.

Ovaj dokument je napravljen sa namerom da pomogne osobama koje se bave ili planiraju da se bave ruralnim turizmom. Pruža informacije o tome kako započeti posao u ruralnoj sredini i daje savete o tome kako nastupati na turističkom tržištu. Ovaj praktikum Vam pruža informacije o tome kako:

  • odrediti na koji se način možete uključiti u poslovanje u ruralnom turizmu,
  • prepoznati prednosti i mane pri poslovanju,
  • odrediti vaše ciljano tržište,
  • odrediti marketing strategiju i ciljeve,
  • što bolje koristiti internet marketing,
  • razumeti finansije pri poslovanju u ruralnom turizmu.

Glavna pokretačka snaga ruralnog turizma je preduzetništvo (biti preduzetan). Život na selu, pored proizvode poljoprivrednih proizvoda, pruža mogućnost uključivanja u aktivnosti za turiste. Najčešće turističke aktivnosti su usluge smeštaja, zabave (provođenja vremena) i rekreacije.

Neke konkretne aktivnosti koje se koriste u poslovanju su:

  • pružanje posetiocima smeštaj i različite aktivnosti u kojima mogu učestvovati kako bi osetili poljoprivredno i ruralno iskustvo.
  • pružanje posetiocima zabavu na samom domaćinstvu ili u okruženju, kao što je jahanje, planinski biciklizam, pešačenje, poseta napuštenom delu sela, posmatranje ptica, probanje vina i sl.
  • pružanje formalne i neformalne edukacije kroz ture i seminare. Časovi mogu biti o lokalnoj kuhinji i načinu pripreme lokalnih specijaliteta, poseta prirodnim i kulturnim atrakcijama, organizacija radionice starih zanata, prezentacija lokalnog kulturnog nasleđa i sl.

Usluge u ruralnom turizmu mogu biti dostupne tokom cele godine ili tokom trajanja odredjenih sezona.

Preduzeća koja se bave ruralnim turizmom obično zapošljavaju mali broj osoba, često se oslanjaju na članove porodice ili na par osoba iz neposrednog okruženja. Ipak, uposliti lokalno stanovništvo i sarađivati sa lokalnim dobavljačima daje poslovanju karakteristiku odanosti lokalnoj zajednici. To takođe dovodi do situacije da se pruža i nudi jedinstveno lokalno iskustvo turistima, što je važno ruralnim turistima.

Kada je reč o sezonskom poslovanju, zapošljavanjem sezonskih radnika i radnika na određeno vreme, poslovanje se lakše adaptira na promene na tržištu.

Prvi korak ka započinjanju biznisa u ruralnom turizmu je da se analiziraju sopstveni resursi i potencijali, kao i resursi (prirodni i kulturni) u okolini, i tek u drugoj fazi se određuje struktura proizvoda i usluga ruralnog turizma.

Postoji više razloga za otpočinjanje posla u ruralnom turizmu. Želja za povećanjem ili održavanjem prihoda kroz proširenje postojećeg posla je najčešća motivacija.

Šta je motivacija za bavljenje ruralnim turizmom?

Potencijalni preduzetnici u ruralnom turizmu su podstaknuti različitim motivima. Neki od tih motiva su:

  • lični poslovni uspeh,
  • mogućnost aktiviranja u penzionerskim danima,
  • opredeljenje ka drugačijim stilovima života,
  • prenositi znanja o ruralnoj sredini.

Kada je motiv da se zaradi što više, očekivanja su sledeća:

  • pozitivan protok novca,
  • ostvariti prihode dovoljne za nabavku opreme i pokrivanje troškova.

Finansijski uspeh je takođe relativni cilj - omogućiti zapošljavanje članova porodice i ponekog komšije ili prijatelja ili pokrivanje troškova za održavanje opreme, mogu biti nečiji uspesi.

Činjenica ja da mali broj poslova u ruralnom turizmu ostvaruje veliki profit, i oni koji su to uspeli, već više godina su u tome. Postoji ustaljeno mišljenje da je potrebno tri do pet godina do stabilizacije posla i početka stvaranja ozbiljnijeg profita. Ali dok taj momenat ne dođe, posao može biti i neprofitabilan.

Naredna pitanja mogu pomoći pri donošenju odluke o započinjanju posla u ruralnom turizmu:

  • da li imam želju da naučim što više o novom poslu?
  • da li uživam da upoznajem ljude i da se sa njima družim?
  • da li volim da pružam i činim usluge i nepoznatima?
  • da li sam dovoljno vešt da upravljam neophodnom opremom?
  • da li mi je neophodan siguran priliv novca ili mogu da živim i sa nesigurnom zaradom?
  • da li me porodica podržava u ovome i da li se mogu promeniti prema potrebama ruralnog turizma?
  • da li će me podržati okruženje? da li će moje okruženje dobronamerno prihvatiti turiste u svom okruženju?
  • da li vodim računa o detaljima?
  • da li volim ovaj posao dovoljno da bih ga radio svakodnevno u budućnosti?

U Prilogu 2 možete popuniti test za bavljenje ruralnim turizmom koji prema datim odgovorima bliže određuje vaš preduzetnički kapacitet. Rezultate ovoga testa ne shvatite doslovno da vas oni ne bi obeshrabrili u vašoj odluci i na putu ka ostvarivanju vaših ciljeva kao što je bavljenje seoskim turizmom. Cilj ovoga testa je prepoznati, osvežiti i u vaš dalji rad ukomponovati osobine koje će vam svakako olakšati rad i pre svega komunikaciju s gostom, odnosno pomoći u uspešnijem vođenju vašeg turističkog seoskog domaćinstva.

Za poslovanje u turizmu je najteže privući dovaljan broj turista da bi posao bio profitabilan. Stav: „Samo da sagradim objekat ili započnem posao i turisti će doći“ obično ne važi u turističkoj privredi jer je veoma konkurentna, a pogotovo je teško na lokacijama udaljenih od glavnih turističkih centara.

Šta je turistički marketing?

Važno je razumeti šta termin marketing znači. Proces privlačenja turista se zove turistički marketing i on može biti komplikovan, skup, da iziskuje puno vremena, često je i uznemirujući, ali je neophodan.

Pored poslovnog plana, svaki novi posao iziskuje i marketing plan koji je baziran na to kako stići do budućeg korisnika i kako mu prodati proizvod ili uslugu.

Ipak, marketing plan pruža još više. Pomaže poslovanju da se pozicionira na specifično tržište. Određuje prepoznatljivost u odnosu na konkurenciju. Određuje elemente po kojima će se poslovati. Na kraju, on određuje i cenu proizvoda ili usluge.


Please publish modules in offcanvas position.